Koji Kedar da izaberem za moje dvorište? Četinar kog ne obara ćelijska oluja.

Višedecenijski Kedar u Sremčici, Beogradu. Uredno podšisan uz druge jelke i zbunje ispod njega.

Kedar je visoki i dugovečni četinar poreklom sa Mediterana ili Himalaja, danas često viđen u Evropskim baštama. Kao izuzetno otporna vrsta na klimatske promene kao i ćelijske oluje, interesovanje za Kedar raste i njegove karakteristike ga svrstavaju u biljke za održivo baštovanstvo.

Kada razmisljamo o Kedru za naše dvorište, više parametara treba da razmotrimo, uključujući visinu, brzinu rasta, zemljiste i poziciju koju trazi i otpornost na globalno zagrevanje i vremenske nepogode.

Koji Kedrovi postoje i koje su razlike između različitih vrsta Kedrova?

Postoje Libanski Kedar, Atlastski Kedar poreklom iz Maroka i Himalajski Kedar.

Himalajski Keder:

• Visina je 12-20m u kultivisanim idealnim uslovima za njega ali u Beogradu dostize nizu visinu u odnosu na druge Kedrove.

• Brzina rasta: brz rast

• Zemljiste: drenirano zemljiste

• Otpornost na klimatske promene: idealan na velike temperaturne razlike u toku godine.

Libanski Keder:

• Visina 12-18m u bastama u idealnim kultivisanim uslovima, sto znaci u Srbiji bude za nijansu nizi.

• Brzina rasta: srednja

• Zemljište: drenirano i na suncu u toku citavog dana

• Otpornost na klimatske promene: najmanja u odnosu na Himalajski i Atlaski

Atlaski Keder:

• Visina 12-18 u kultivisanim uslovima

• Brzina rasta: između sporog i srednje brzine rasta. Treba mu 50 godina da dostigne punu visinu.

• Zemljište: lako adaptabilan na različita zemljista

• Otpornost na klimatske promene: izuzetno otporan i na klimatske promene kao i na visoke razlike izmedju izuzetno visokih i niskih temperatura.
  

  
  

Da li mogu da zasadim Kedar u malom dvorištu i blizu kuce?

Razlicite vrtse Kedrova, po jedan u 3 dvorista u nizu. Sremčica, Beograd.

Kedar je visok četinar ali to vas ne ometa da ga zasadite i ukoliko imate malo raspoložive zelene površine. Zbog odlične senke koju pravi za kola kao i otpornosti na klimatske promene, neretko je izbor i za manja dvorišta u Beogradu, ali je neophodno njegovo orezivanje širine ili podšišati donje grane kao i prorediti gustinu po potrebi. Visinu nije neophodno skracivati.

Zbog ćelijskih oluja, bitno je suve grane iseći, kao i da svaki šišanje bude podjednako sa svih strana, da se ne ostanu grane samo sa jedne strane. Takojde je bitno znati da se dužina graa nskraćuje, i da je to najbolja preventiva protiv eventualnog obaranja usred vremenskih ekstremnih nepogoda.

BITNO ZA ĆELIJSKE OLUJE: U odnosu na druge četinare, u slučaju ćelijskih oluja u 2024. godini, pokaza se kao najotporniji od svih četinara. Najmanje rezistentan se pokazao Bor, posebno su veliki borovi bili oboreni.

Pronadji rasadnike u Beogradu i okolini

Dvoriste na Banovom Brdu, Beograd

Pronadji rasadnike u Beogradu i okolini